DA LI STE ZNALI? Ovako su Coca-Cola, Apple i IKEA dobili imena!

Iako su najveći brendovi već postali deo kolektivnog iskustva, postojao je trenutak kada su bili ideja u povoju. Sa naše tačke gledišta teško je poverovati da mnogi od njih nisu imali čak ni naziv. Evo kako su neke od najpoznatijih kompanija dobile svoje ime.

Lek za umor

kokakola

Krajem 19. veka u Atlanti, u Džordžiji u SAD, apotekar po imenu Džon Stit Pemberton živeo je od prodaje preparata koje je nudio kao magične: farbe za kosu, pilule za jetru, sirupi za kašalj, lekovi za zatvor, melemi za ćelavost… Nizu je nedostajao još samo napitak protiv umora, pa se setio dejstva Marijanovog, širom Evrope poznatog, vina od koke, mešavine bordoa i listova južnoameričke biljke.

Recept za koka-kolu, koji se i danas drži u najvećoj tajnosti, nastao je 1886. godine. Tada je Pemberton zamenio alkohol ekstraktom orašastih plodova kole (američke biljke), pomešao sirup s gaziranom vodom i dodao karamel. Novo penušavo piće krstio je koka-kola, kao spoj imena dva glavna sastojka. Posle nekoliko godina, baš kada je misteriozan, ali ukusan napitak počeo dobro da se prodaje, Pemberton je bio primoran da proda i recept i ime svog izuma kako bi se izvukao iz dugova. Kupio ih je Asa Kendler, uspešan poslovni čovek, koji je 1892. osnovao preduzeće Koka-Kola.

Jabuka spoticanja

apple

Verovatno najpopularnija jabuka na svetu pripada Apple-u, IT kompaniji, koju su osnovali Stiv Džobs, Stiv Voznjak i Ronald Vejn. U proleće 1976. godine Džobs i Voznjak mnogo vremena su proveli zajedno pokušavajući da smisle naziv za svoje preduzeće. Apple! Predložio je Džobs, ugledajući se na Apple rekords, diskografsku kuću koju su osnovali Bitlsi. Suvlasnik se usprotivio, jer se ne bave prodajom voća, već računara. Džobs, ne htevši ni da čuje, dao se u potragu za grafičkim dizajnerom koji će da mu kreira logo. Poznati dizajner Rob Janof nacrtao je zagrizenu jabuku, poigravajući se činjenicom da se „bite“ (ugriz) i „byte“ (deo bita) isto izgovaraju.

Od šibice do Ikee

ikea

Sedamnaestogodišnji Šveđanin Ingvar Kampard je 1943. godine dobio od oca malu sumu novca kao nagradu za odličan uspeh u školi. Vremena su teška, uveliko tutnji Drugi svetski rat, a promišljeni mladić, umesto da potroši nagradu na sitna zadovoljstva, odlučuje da je uveća.

Još ranije je prodavao šibice na komad, a sada proširuje posao na pakovanja semena, olovke, božićne ukrase i čestitke za slanje poštom. Nameštaj će se naći u ponudi tek 1948. godine. Novonastalo preduzeće nazvao je IKEA: prva dva slova su inicijali vlasnika, E označava Elmatrid, porodično imanje na kom je rođen, a slovo A obližnje selo Agunarid. Ovaj patriotski anagram doneo mu je sreću: danas je Ingvar šesti najbogatiji čovek na svetu, a njegovo preduzeće u ovom trenutku ima 345 prodajnih centara u 42 zemlje.

Videli ste kako su nastala neka od najprepoznatljivijih imena. Oko ovih brendova je oduvek kružila aura dobrog marketinga. Ubedljiva vizuelna rešenja i vešto napravljene reklame, koje ih prate već dugo, deo su rada ogromnih timova. Ako želite da postanete ekspert za brendiranje i marketing i pokušate da radite ono što danas rade pomenuti brendovi, razmotrite ulaganje u profesionalno obrazovanje u domenu oglašavanja. Tako ćete naučiti kako se prelazi put od dobre marketinške ideje, kakvu verovatno već imate, do njene realizacije.

Izvor: Telegraf.rs

Related Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 − fourteen =