Kako ce nam tehnologije promeniti buducnost?

Koliko će nam internet i pametni uređaji promeniti budućnost, pitanje je koje sve više golica maštu. Još pre više godina čuveni Bil Gejts predvideo je da će u razvijenom svetu, kao što danas svaka kuća ima personalni kompjuter i bar jednog robota. I roboti će biti veštiji i spretniji nego ovi današnji, znaće i da komuniciraju sa ljudima, brže će pamtiti i prepoznavati šta im je zadatak. U pomenutoj “Majkrosoftovoj” kući budućnosti veš-mašine će očitavati etikete na garderobi i prema onome što na njima piše odrediće program pranja, temperaturu, količinu praška i omekšivača, frižideri će nas obaveštavati koja vam namirnica nedostaje, šporet da nam je supa ugrejana…

Korporacije i različite organizacije se uveliko bave kreiranjem modela i strategija umrežavanja najrazličitijih objekata iz domaćinstva koje svakodnevno koristimo (bojler, usisivač, frižider, veš-mašina itd.).

Koncept pametnih gradova podrazumeva da građani u svakom trenutku mogu da svojim mobilnim telefonima mere nivo zagađenosti vazduha i da reaguju ne čekajući  na upozorenja institucija. Puni kontejneri sa đubretom takođe ne moraju čekati da ih ljudi opaze, već sami mogu da pošalju uzbunu u centralu. Sistem semafora se može menjati u odnosu na nivo saobraćaja, a duga kruženja za parking mestom jednostavno mogu biti izbegnuta.

Već danas mnogi znalci informatike govore da će robota u svakoj kući biti na pretek. Što se tiče takozvanih pametnih kuća, njih sada nema mnogo, ali ipak postoje ne samo u dalekim tehnološko naprednim zemljama već i u našem regionu i u Srbiji, gde možete  telefonom da palite i gasite svetla, spuštate roletne, podešavate temperaturu i kada se nalazite van kuće.

Uporedo sa razvojem novih tehnologija, u izgradnji kuća rađa se pitanje kako ćemo u ovakve kuće ulaziti, da li će ključevi uopšte biti potrebni. A tek u sobama, kuhinji, kupatilu… Hoćemo li morati da pospremamo ili ćemo, zahvaljujući robotu, to jest robotima, uživati u redu i komforu čim kročimo u svoj dom.

Nenad Gligoric– Zavisi sve o koliko dalekoj budućnosti pričamo. Postoje već kuće koje se mogu otključavati putem telefona, a moguće je i napraviti isto to putem otiska prsta ili prepoznavanjem lica vlasnika, samo bi za ovdašnje uslove to bilo preskupo – kaže dr Nenad Gligorić, iz odeljenja za istraživanje i razvoj kompanije “Dunavnet”.

Šta je to projekat društvene mreže bazirane na proširenoj stvarnosti. Kako biste nam to popularnim jezikom objasnili i dočarali?

Tacka spajanja virtuelnog i realnog, prosto receno buducnost socijalizacije. Trenutno postoje aplikacije prosirene stvarnosti (eng. Augmented Reality – AR) koje nam omogucavaju da kroz ekran telefona vidimo dodatne informacije o nasoj okolini, koje se digitalno ubacuju u realan svet; npr poziciju znamenitosti kroz ekran kada telefon okrenemo u pravcu gde se ista nalazi, zajedno sa detaljima, nazivom, itd. Kada se rese odredjene tehnicke prepreke, umesto znamenitosti, mocicemo da vidimo informacije o svemu sto se nalazi oko nas; nesto nalik na sceni iz filma Terminator. Drustvena mreza je samo logican sled dogadjaja, jer ce se kompanije utrkivati koja ce bolje primeniti AR i bice sigurno interesantno videti kakve ce nam aplikacije buducnost doneti. Najavljeno je lansiranje prve AR drustvene mreze hangtapp.com za maj.

A Internet inteligentnih objekata?Još 2007. godine tadašnji direktor Majkrosofta Bil Gejts predvideo je da će u razvijenom svetu, kao što danas svaka kuća ima personalni kompjuter, u budućnosti svaki dom imati bar jednog robota. Da li je ta procena realna i šta će ona značiti za ukućane, decu, roditelje, majku, oca? Da li će biti od korsti samohranim roditeljima’Hoće li moći roboti da čuvaju decu dok su roditelji na poslu?

09. Augmented reality + drustvena mrezaInternet inteligentnih objekata je Internet zajedno sa svim stvarima koje mogu da se povezu na Internet, pocevsi od sicusnih senzora, preko automobila, sve do kuca, zgrada pa i kompletnih gradova.
Mogu da iznesem svoje subjektivno misljenje o tome kakav ce drustveni uticaj imati dalji razvoj tehnologija, ipak moja struka su racunarske, ne drustvene nauke. Medjutim, moram da kazem da se ne slazem sa Bilom (smeh); necemo imati jednog robota, imacemo ih na desetine ako ne i na stotine. Bice mali, veliki, svih mogucih namena, vremenom nas zameniti u skoro svim sferama zivota. To bi znacilo da cemo imati mnogo vise vremena za sebe i ljude oko nas, ali cemo, gotovo sam uveren to vreme trositi na neku novu vrstu tehnoloske zavisnosti.

Još jedno njegovo predviđanje je da će i drugi kućni uređaji početi sve više da liče na robote. U pomenutoj Majkrosoftovoj kući budućnosti veš-mašine će očitavaju etikete na garderobi. Prema onome što na njima piše odrediće program pranja, temperaturu, količinu praška i omekšivača. Da li ćemo s veš mašinama i drugim kućnim aparatima upravljati preko Interneta? Šta će biti sa robom bez etiketa?

03. pametna kuca

Sama vestacka inteligencija tezi da bude sto slicnija coveku, tako da ce i njeno pakovanje verovatno ici u tom smeru. Svi uredjaji bice povezani na Internet, mocicemo da delimo sa kim zelimo pristup nasem domu i uredjajima u njemu kao sto sad delimo nesto na drustvenoj mrezi. Ko ima pristup mocice i da kontrolise uredjaje, mada mislim da cemo vremenom samo nadgledati rad uredjaja u domacinstvu preko Interneta, bez potrebe da intervenisemo jer ce tehnologija znati nase potrebe i prema njima prilagodjavati radne procese.
Vec postoje pametne kuce u Srbiji gde mozete putem telefona da palite i gasite svetla, spustate roletne, podesavate temperaturu i kada se nalazite van kuce.

Vremenom etikete postace cipovi, vecina ljudi imace cipove u sebi, sad vec ima primera svojevoljnog cipovanja sirom sveta tako da verujem da nece biti robe bez “etikete”, odnosno cipa. Pitanje je samo realizacije, posto nisam siguran koliko bi cip preziveo pranja u ves masini 🙂 , neka vrsta identifikacije stvari i objekata ce sigurno postojati. Ipak amerikanci su potrosili milione dolara da naprave hemijsku olovku koja pise u svemiru dok su rusi jednostavno koristili obicnu olovku – resenje je uvek tu samo ga je potrebno naci.

Kako će biti osigurane ove kuće , kako će se u njih ulaziti, da li će biti potrebni ključnjevi ili otisci prstiju?

01. pametna kucaSad zavisi sve o koliko dalekoj buducnosti pricamo, postoje vec kuce koje se mogu otkljucavati putem telefona, a moguce je i napraviti isto to putem otiska prsta ili prepoznavanjem Vaseg lica, samo bi za ovdasnje uslove to bilo preskupo. Ako se u istoj toj kuci nalazi robot iz gornjeg dela price sigurno ne bih voleo da zalutam u neciju kucu. Ima tu dosta prepreka i faktora koji uticu na to kako ce tehnologija izgledati. Posto sad ne pricamo o tehnoloskim faktorima nego drustvenim, privatnost je jedna od kljucnih aspekata. Ako mozete da locirate bilo sta u kuci jer ima cip, recimo da Vasa zena trazi Vasu kosulju i dobije odgovor da je kosulja u kafani, a Vi ste “do kasno na poslu”, ..tu vec imamo problem sa prihvatanjem aplikacije od jednog dela korisnika.

Koliko je daleko komandovanje da se upale sjalice ili pojača televizor glasom, umesto daljinskim upravljačem?

02. pametna kucaDa postoji razvijeno trziste za primer koji ste naveli to bi vec postojalo. Paljenje i gasenje svetla preko telefona odavno je zastupljeno, potrebno je na to dodati prepoznavanje glasa za odredjene komande i dobijamo scenario iz Vaseg primera. Dolazimo sad do drugog faktora koji utice na smer i brzinu razvoja tehnologija, a to je cena. Te osnove odlike i funkcije pametne kuce bi svi imali do sada da su priustive, gotovo svaki treci student koji se malo ozbiljnije bavi programiranjem ako mu date potreban hardver mogao bi da napravi to sto ste naveli.

 

Šta možete da nam kažete o rbotima usivačima koji samo srede kuće pre nego što dođete sa posla?

Zelim jedan (smeh)!

Po vašim predviđanjima koji će kućni poslovi potpuno iščeznuti, bar iz života čoveka. Koliko će roboti pomoći starim ljudima, s obzirom da svetska populacija ubrzano stari?

Sada imamo robota koji usisava kucu. Kroz desetak godina taj robot “naucice” da kuva, a za 30, ovo ce zvucati sovinisticki, zena nam uopste nece biti potrebna. Naravno, to je sve neminovno, samo je pitanje koliko ce stvarno vremena proteci pre nego se sve ovo desi. Starije generacije imace preko potreban tretman od kuce, nece morati da odlaze kod lekara, mocice sami da mere svoje zivotne funkcije, a u slucaju potrebe automatski ce blizni saznati ako im je potrebna pomoc.

Koliko će biti važni roboti za edukaciju i zabavu?

07. pametni gradovi-1Vi ste se potpuno okrenuli robotima. Nemojmo zaboraviti koliko drugih interesantnih stvari postoji i da robot ne mora da izgleda kao covek, hajde da malo odstupimo od definicije robota kao covekolike masine. I taj robot sto usisava i Vas frizider, sve sto ima dovoljno inteligencije u sebi da obavi neki process svojstven coveku je ustvari robot i bice deo jednog ekosistema i imace svoju ulogu. Imamo vec knjige za decu koje su bazirane na tehnologiji prosirene stvarnosti. Deci vec sad mozete otvoriti knjigu i upaliti kameru na telefonu koja ce Vam prikazati 3D verziju knjige, dinosaorusi, interaktivne zivotinje, kad da su izasle iz knjige i pomeraju se sa stranicama. Zatim, dalja buducnost: ucenje medicine; stavite pametne naocare i vidite tacno gde da zasecete. Roboti ce sigurno moci sve to umesto nas, ali im neke stvari necemo dopustiti da bi se mi sami osecali ljudi, vise od tih robota.

Kako će sve ovo reagovati na psihu ljudi, da li cemo biti srećniji ili otuđeniji? Da li sa tehnloškim otkrićima dolazi i bolji kvalitet života ili vrebaju zamke?

Tehnologija uvek otudjuje. Privid socijalizacije koji nam stvara sedenje u stolici dok “lajkujemo”, “serujemo”, “catujemo” je samo pocetak. Cak i kada sve to postane toliko stvarno da je gotovo realno, bicemo uplaseni jer necemo biti vise sigurni da li nam se neke stvari stvarno desavaju ili je to plod maste vestacke inteligencije. Negde ce se povuci crta, ali granica normale je odavno pomerena, prihvaticemo nove stvari koje dolaze i tad cemo pricati kako nam je bilo lepo i normalno te 2015. , kada je omladina provodila samo pet sati dnevno uz fejsbuk a sada sedi po ceo dan druzeci se sa drugovima preko virtuelnih naocara.

Šta je sa prisluškivanjem, svevidećim okom, «velikim bratom» već sada se o tome puno priča? Da li će neko tamo znati šta smo kuvali , kakavo nam je zdravstveno stnjnje, da li će moći da utiču na naš organizam?

06. pamenta kuca

Ako imate Google Gmail nalog, verovatno znate da Vam se skenira svaki email. Razlog zasto i dalje koristimo taj nalog je sto nam zauzvrat nude neki servis ili uslugu koja je besplatna (u ovom slucaju ogroman inbox prostor).

Facebook, Google, lista je dugacka, svi oni znaju mnogo toga o nama a da nismo ni svesni. Dace nam uvek ponudu koju ne mozemo ili bolje reci necemo hteti da odbijemo: mi koristimo njihove usluge a oni od nas dobijaju na ovaj ili onaj nacin ono sto zele da saznaju.

Internet nema drzavnih granica, medjutim ako Vam je zdravstveni karton u Srbiji tim informacijama sme da pristupi samo ovlasceno lice. Isto bi bilo sa elektronskim zdravstvenim kartonom. Za one stvari za koje je potrebna privatnost, pravne i tehnicke regulative ce morati da postoje. Medjutim sve sto pojedinac svojevoljno okaci na Internet bice uvek javno i neko ce to moci da iskoristi.

Upoznati ste verovatno sa cinjenicom da se u Kini blokiraju Facebook i Google i da oni imaju sopstvene verzije ovih sajtova. Ako pogledate moc i potencijal svih tih informacija shvaticete koliko je Kina ispred nas iako mi spolja vidimo ono sto mediji plasiraju. Okrenimo se istoriji i setimo se odakle dolaze pronalasci i ko je medju prvima otkrio kljucne pronalaske u svetu – Kina. Kontrola informacija o svim gradjanima jedne zemlje bi trebalo i da ostane tamo odakle informacije dolaze, u zemlji njenog porekla. Informacija ima vrednost, svaka pa i naizgled neka sto na prvi pogled ne deluje uopste interesantna.

Na primer kad bi Srbija imala svoj pretrazivac i svi u Srbiji koristili isti, a zatim pretrazivac spojili sa kanalima za plasiranje oglasa, sav novac od reklama ostao bi u zemlji, ili bar njegov deo. Spojite to sa drustvenom mrezom i znacete sta ljudi traze na Internetu, koja su njihova interesovanja, cime se bave, gde rade, ko su im prijatelji; imacete jedan mocan kanal gde cete moci da radite analize trzista, anketiranja javnog mnjenja; dok bi podaci o svim gradjanima zemlje ostale u nadzoru/kontroli (nase) drzave. Tuzno je sto se ovde pominje bilo kakva kontrola, ali drugi znaju mnogo vise o nama nego mi sami.

08. augmented reality

Internet bi trebalo da bude svaciji ili niciji, a posto sigurno postoji jedan vid prisluskivanja i danas, onda nam buducnost sa te strane mora doneti mehanizme koji ce zastititi nasu privatnosti i nas same. Nivo sigurnosti direktno ce uticati na to da li ce neke tehnologije globalno zaziveti ili ne. Govorim o fizickoj sigurnosti nas samih u kontekstu upotrebe tehnologija, kompletno drustvo je vec palo na testu bezbednosti informacija, Veliki Brat sve prati.

Izvor: Politikin magazin; Autor: D.Stevanovic. Dorada Androidmarket.rs

Clanak iz politike ovde prenosimo ceo zajedno sa neobjavljenim delovima dobijenih od sagovornika

Related Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

twenty + 13 =