Mobilne aplikacije zaviruju u imenik i fotografije

Popularni programi traže dozvole koje zbunjuju i zabrinjavaju korisnike: da obavljaju pozive, šalju es-em-es i preuzimaju kontakte.

Vlasnici pametnih telefona s lakoćom plaćaju parking, koriste navigaciju ili se dopisuju sa prijateljima pomoću aplikacija, često nesvesni da u tom procesu dele mnogo ličnih podataka. Pre nego što preuzmu ove, najčešće besplatne programe, od njih se zahteva da daju različite dozvole da bi nesmetano koristili servis.

Lista zahteva je često dugačka i zbunjuje korisnike. „Fejsbuk” između ostalog traži čitanje evidencije poziva i kontakata, direktno pozivanje brojeva, utvrđivanje lokacije i brisanje sadržaja memorijske kartice. „Gugl” traži čitanje kalendarskih događaja i poverljivih informacija, direktno pozivanje brojeva telefona, slanje poruka e-pošte bez znanja vlasnika, slanje i čitanje es-em-esa i još mnogo toga. Ali kao što na stranicama interneta korisnici olako kliknu „slažem se” (I Agree) ne čitajući sitna slova uslova korišćenja, tako i na mobilnom telefonu bez mnogo razmišljanja daju odobrenja da se pristupa njihovim podacima. Zbog toga su i pre Snoudenovih otkrića o praćenju preko „Ljutih ptica”, aplikacije važile za „džepnog špijuna”.

Pre dve godine aplikacija „Path” na „ajfonu” je bez znanja korisnika uzimala podatke iz telefonskog imenika i postavljala ih na svoje servere. Namera je bila da korisnicima kasnije pošalju informacije kada se neki od njihovih kontakata pojavi onlajn. Ista aplikacija je preko dozvole za utvrđivanje lokacije pristupala i svim fotografijama u telefonu, jer svaka sadrži metapodatke o tome gde je nastala.

Stručnjaci za bezbednost na internetu upozoravaju korisnike da prilikom preuzimanja uključe zdrav razum. Ima logike da nam mapa traži lokaciju, ali može da deluje čudno ako zahteva direktno pozivanje brojeva.

Popularna domaća aplikacija „plan plus” traži dozvolu za  direktno pozivanje brojeva telefona. Međutim, njeni tvorci uveravaju korisnike da ne treba da brinu.

– „Plan plus”, pored pretrage adresa, omogućuje i pretragu javnih i komercijalnih objekata. Jedan od podataka koji se prikazuje za nađene objekte jeste broj telefona. Da bi korisnik bio u mogućnosti da jednim klikom pozove broj, aplikacija zahteva dozvolu za pozivanje. Druga opcija, koja u očima krajnjih korisnika možda može da liči kao zadiranje u privatnost, jeste korišćenje dži-pi-es pozicioniranja. Navedena opcija se koristi da bi korisnik aplikacije jednim klikom mogao da pronađe gde se nalazi na mapi, odnosno kao orijentacija u kom smeru se kreće – kaže Jovan Živadinović, direktor firme „Kontrast” koja je autor ove aplikacije.

Svetomir Jovanović, direktor firme „Krojač”, koja je za „Eplovu” i „Guglovu” prodavnicu uradila nekoliko naslova, objašnjava da aplikacija mora da ima neke dozvole da bi bila funkcionalna.

– Ako imamo aplikaciju za oglase ili za društvenu mrežu, da biste podigli sliku s telefona morate da joj dozvolite pristup slikama.

Na korisniku je da li će da dozvoli nekoj aplikaciji pristup ličnim podacima – kaže Jovanović.

Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da na smartfonu, kao i na internetu uopšte, ništa nije besplatno, jer sve plaćamo dajući podatke o sebi.

Većina odobrenja koje nam aplikacije traže ima veze sa reklamom (da menjaju sistemska podešavanja, da uzmu listu naloga sa uređaja, da utvrde lokaciju). Vlasnici servisa naplaćuju oglašivačima to što će zahvaljujući prikupljenim podacima njihov oglas pogoditi pravo u metu.

Izvor: Politika

Related Post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

eleven − one =