hakovanje

Istovremeno, 78 odsto ispitanika ne smatra da su hakeri na bilo koji način zainteresovani za njih ili čak i ne razmišljaju o ovom problemu. Svaki deseti korisnik deli privatne informacije sa nepoznatim ljudima, dok čak 15 odsto učesnika u istraživanju koristi društvene mreže za deljenje informacija koje nikada ne bi otkrili u stvarnom životu. Dalje, 12 odsto ispitanika unosi svoje podatke onlajn dok su povezani na javnu Wi-Fi mrežu. Samo 18 odsto misli da otkriva više nego što bi trebalo na društvenim mrežama, a samo 7 odsto ispitanika navodi da su podaci za prijavljivanje na društvenu mrežu jedan od tri tipa informacija čijeg se gubitka najviše plaše.

Nemarno ponašanje korisnika može da dovede do neprijatnih posledica. Napadači često pretražuju društvene mreže u potrazi za informacijama koje korisnici slučajno ostave. Ove informacije mogu im pomoći da počine zločin: email adrese mogu biti iskorišćene za razne prevare; neke informacije mogu da im pomognu da otkriju lozinku ili lokaciju korisnika, i mnogo više. S druge strane, pristup korisničkom nalogu sajber-kriminalcu može da pruži mnogo više mogućnosti, uključujući slanje zloćudnih linkova i fajlova žrtvinim „prijateljima“, krađu ličnih podataka koje će kasnije prodati na crnoj berzi itd.

Statistika je pokazala da interes hakera za socijalne mreže ne jenjava. Prema podacima Kaspersky Security Network, 2013. godine proizvodi Kaspersky Lab blokirali su više od 600 miliona pokušaja posete fišing-stranici, a preko 35 odsto ovih stranica imitirale su sajtove društvenih mreža. Istraživanje je takođe pokazalo da se 40 odsto korisnika susrelo sa sumnjivim porukama koje ih upućuju na nepoznati link ili na preuzimanje potencijalno zloćudnog fajla, a 21 odsto korisnika primio je email koji je navodno poslat sa društvene mreže u nameri da se dobiju akreditivi tog korisnika za prijavljivanje na društvenu mrežu.

Povrh toga, korisnici mobilnih uređaja se često nalaze u još većoj opasnosti: samo 6 odsto ispitanika izjavilo je da su hakeri uspeli da „preuzmu“ njihov nalog na društvenoj mreži, dok među vlasnicima Android tableta ova cifra iznosi 13 odsto. Pored toga, broj žrtava varira ne samo u zavisnosti od korišćenog uređaja već i od mesta prebivališta: neovlašćeni pristup nalozima na društvenim mrežama prijavilo je 16 odsto korisnika u Kini i regionu Azija-Pacifik, 19 odsto u Rusiji, a samo 2 odsto u Japanu i 4 odsto u Severnoj Americi.

Kako ne bi postali žrtva prevaranata na socijalnim mrežama, korisnicima se preporučuje da slede nekoliko jednostavnih pravila:

• Koristite jake lozinke za vaše naloge i onemogućite „auto-complete“ funkciju, naročito ukoliko se prijavljujete sa svog smartfona ili tableta;

• Ograničite količinu informacija koje delite na mreži; podelite „prijatelje“ u grupe, tako da možete da delite veoma lične informacije samo sa onima kojima verujete;

• Nemojte preuzimati fajlove i nemojte otvarati linkove, ukoliko niste sigurni ko vam ih šalje i zbog čega;

• Pre nego što ukucate svoje akreditive, uverite se da stranica nije lažna, napravljena u cilju krađe vašeg korisničkog imena i lozinke;

• Nastojite da koristite sigurnu konekciju, ukoliko je to moguće, nemojte unositi svoje podatke za prijavljivanje kada se povežete na bilo koji hotspot na koji naiđete;

• I najvažnije ­– uverite se da je uređaj koji koristite za aktivnosti na društvenim mrežama dobro zaštićen; koristite lozinku za pristup uređaju i pouzdano rešenje za zaštitu.

Na primer, sigurnosno rešenje nove generacije Kaspersky Internet Security – Multi-Device za privatne korisnike, koje je kompanija nedavno predstavila, može da zaštiti više uređaja, bilo da su u pitanju računari koji rade na operativnim sistemima Microsoft Windows, Apple OS X ili Android, iOS ili Windows Phone pametni telefoni i tableti. Anti-fišing modul na svim ovim platformama proverava sajtove koje korisnici otvaraju i potvrđuje autentičnost sertifikata, sprečavajući da korisnik postane žrtva prevaranata. Pored toga, vlasnici Windows, Android ili OS X uređaja zaštićeni su od bilo kakvog pokušaja krađe njihovih podataka upotrebom zloćudnog softvera, bilo da su to keyloggeri koji presreću korisničko ime i lozinku ili Trojanci koji „prave“ dodatna lažna polja za unos na legitimnim sajtovima. Pored toga, Kaspersky Internet Security proverava Wi-Fi konekciju i upozorava ukoliko ona nije dobro zaštićena i može biti iskorišćena za krađu ličnih podataka.

Izvor: Personal Magazin